Kojih su to 5 osobina koje moram da posedujem ukoliko želim da uspem u savremenoj kompaniji?

Većina savremenih svetskih kompanija podrazumeva da ćete na radnom mestu dati i "dušu i telo" a da ćete Vaš privatni život razvijati u granicama koje ne remete prekovremeni rad. Interesantno je da u tome i uspevaju. Svakodnevno susrećem moje vršnjake i vršnjakinje koji jednostavno nemaju vremena da se udaju ili ožene jer su oni "desna ruka" vlasnika kompanije. Svako normalan od ovakve firme bi pobegao glavom bez obzira, ali šta uraditi kada se u vidu šargarepe dobija lepa suma novca i kada će na mesto onog ko prestane "da vuče kola" uvek uskociti neki drugi (magarac). Kako ostati svoj, a opet zadovoljiti i poslodavce?

Mislim da je neophodno razvijati sledeće osobine:

- Komunikativnost
Za apsolutno svako radno mesto ova osobina je kamen temeljac dobrih meduljudskih odnosa a oni su preduslov za svaki uspešni rad.

- Fleksibilnost
Sposobnost da se prilagodite svim promenama koji se svakodnevno dešavaju svuda oko nas, a sve to prvo osetite u firmi.

- Preduzimljivost
Poslodavci vole da oni o svemu odlučuju ali svako od njih voli kada oseti da i Vi "živite" za firmu i da razmišljate o svakodnevnim problemima i da ste u svakom trenutku spremni da predložite rešenje.

- Optimizam
Svi mi volimo da radimo sa optimistima. Optimisti stvaraju pozitivnu atmosferu a poslodavci i ne samo oni optimistima (možda neopravdano) pridodaju i mnoge druge osobine. Na primer: optimisti stalno sebi postavljaju nove izazove u poslu.

- Upornost
Svaka firma ima svoje uspone i padove. To je logično,kao i što je logično da zaposleni daleko više osete na svojoj koži padove nego one uspone firme. U takvim situacijama poslodavac voli da pored sebe ima nekog ko je uporani ko može "da povuče".

Razvijanjem pomenutih osobina mislim da se dolazi do rešenja. Zaposleni koji primenjuju navedeno sigurno doprinose još boljem radu firme a to je ono što traže poslodavci. U takvoj "opštoj sreći" sigurno se može pregovarati i o humanijim uslovima rada i normalnijem radnom vremenu. Jeste da je bilo veoma davno, ali tražeći: 8 sati rada, 8 sati odmora i 8 sati slobodnih aktivnosti neki radnici u Čikagu su 1. maja i poginuli. Sada je drugo vreme: znanjem i razvijanjem veština mnogo više se može postići.